Obožavaoci nedavno preminule pop pjevačice Vitni Hjuston širom svijeta moći će da prate njenu sahranu uživo, objavljeno je na sajtu agencije Asošijeted Pres. Već sam pisao o lešinarima koji ostvaruju dobit rasprodajući bol, ali me jednostavno svaki put iznenadi spremnost sa kojom oni (d)očekuju smrt neke pop-rok zvijezde. 

Ne znam kako bi trebalo da zvuče reklamne poruke koje najavljaju ovaj „event“.

- Eksluzivno samo na AP sajtu pratite saharnu Vitni Hjuston. Iz minuta u minut najnovija dešavnja sa groblja Fer Vju u Vinsfildu. Od vaših reporertera sa lica mjesta. Onlajn sahrana eksluzivno na  http://livestream.com/aplive. AP uvijek sa vama i pod zemljom. Emisija „Na crnom tepihu“ – subota u 11 sati samo na AP sajtu – bi možda bila adekvatna varijanta.

Zaista, šta još nećemo dočekati da vidimo u savremenim medijima koji su osuđeni na tržište kao vrhovnog arbitra. Letimičnim pregledom tiraža najpopularnih medija svijeta lako je zaključiti da su tabloidi najprodavaniji kako na zapadu tako i onim zemljama koje teže uređenju sličnom zapadnom.

Zato teško da više bilo koga mogu šokirati potezi medija koji su nekad bili isključivo vezani za tabloide, a danas postaju svakodnevica takozvanih ozbiljnih medija.

Razmišljanje tipa „leš sam po sebi ne donosi nikakvu zaradu, ali podgrijan, e to je već nešto drugo“ standardan je stav producenata koji ostvaraju enormne zarade na posthumnim „projektima“ tek preminulih izvođača i autora.

Menadžeri nekih drugih institucija, pa i medija, samo slijede tu „zlatnu žilu“ uhvaćeni u vrzino kolo tržišnih zahtjeva za konstantnim povećanjem dobiti, bez naročitog osvrta na etički i moralni aspekt takvog poslovanja. Inače, mali broj ljudi pravi razliku između etičkog i moralnog. Recimo, potpuno je etički da neka fabrika koja zagađuje okolinu plaća neku vrstu ekološke takse i da se ta sredstva kasnije upotrijebe za razvoj zajednice koja je izložena zagađivanju. Sasvim druga je priča da li je moralno to što neko plaća neke penale, a pri tom je odgovoran za rapidno povećanje broja malignih bolesti u zajednici gdje posluje.

E, tako vam je i sa menadžerima, medijima i rokenrolom. Za svaki nemoralan potez može se naći adekvatno opravdanje bilo da je to etička, tržišna ili bilo koja druga opravdanost.

- Prenosimo sahranu, pa šta. Ljudi su je voljeli, žele da znaju sve o njoj, mi samo slijedimo želje naših konzumenata. Vidite li vi da je kriza, treba podijeliti plate svim tim ljudima, nemojte molim vas sa takvim pitanjima u ovim teškim trenucima – slutim odgovor na pitanje moralne opravdanosti rasprodaje bola.

Ipak, možda bi institucije u Crnoj Gori koje su nadležne za vanredne situacije mogle da uče od zapadnih menadžera kako biti u stalnoj pripravnosti za slučaj nesreće. Neka samo prouče brzine reakcija i „ponuđenja rješenja“ u slučajevima Kobejn, Vajnhaus i Hjuston. U stvari, možda bi bolje bilo da nekoga od njih direktno imenujemo za šefa sektora za vanredne situacije, garantujem da bi oni već imali smišljen način da reaguju u slučaju afere „Sniježni pokrivač“.

Ne kažem da je reakcija države izostala uz svu komičnost malera koji su pratili gospodina Begovića, ali da je tu bio neko od majstora-lešinara (pardon, gospode muzičkih producenata) viđeli bi kako se očas posla isplati imati elementarnu nepogodu. Recimo -fotografišite se sa neisparkiranim vozilima Sektora. Glasajte za vašu omiljenu jedinicu – PJP vs SAJ. Ili, eksluzivno – horor snimci iz zarobljenog voza; Pomozite nastradalima – kupite lutku zavijanog šefa Sektora.

Naslovi ovih i sličnih akcija bili bi na udarnim vijestima, a narod bi jedva dočekao još informacija sa tagom Crna hronika, a od zarade bi se mogao pokriti dio troškova – čitaj, ispostavljenih faktura Crnagoraputa.

Pa, to bi bilo neetički i nemoralno – čuju se glasovi iz pozadine.

A, jel? Pa zar većina medija u našoj zemlji već sada ne ostvaruje profit zahvaljujući tome što su im hedlajni na naslovnim stranama i udarnim emisijama rezervisani za „crnohronična“ dešavanja.

Da ne pominjem druge komercijalne sadržaje u medijima koji sebe nazivaju urbanim u kojima možete saznati najnovija dešavanja vezana za Daru-bubamaru i slične.

No, kako davno zapisa uvaženi kolega Bajagić „Sve je manje Rimljana, a sve više varvara“, a dešavanja na scenama, bile one medijske ili muzičke, samo su posljedica opšteg trenda.

Mirsad Hadžalić