Oporavak privrede - zajednički cilj

Restrukturiranje preduzeća i oporavak crnogorske privrede zajednički je cilj Vlade, privatizacionih fondova, koji su poslije procesa MVP postali vlasnici u mnogim preduzećima, menadzerskih timova, radnika... Veoma je važno da je Vlada predstavila program restrukturiranja preduzeća i izdvojila pozamašna sredstva, kažu direktori privatizacionih fondova dodajući da je to način da se pokuša oporaviti domaća privreda. Problema ima puno, a jedan od njih je i nepostojanje koncentracije vlasništva, neadekvatna zaštita manjinskih akcionara, nedostatak kadrova... Ipak, oživljavanje privrede moguće je kroz privatizaciju, strane investicije, dovođenje strateških investitora.

- Restrukturiranje preduzeća i oporavak crnogorske privrede je ključni zadatak, kaže mr Momo Gazivoda iz privatizacionog fonda „Moneta”. Izuzetno je važno da je Vlada predstavila program prestrukturiranja preduzeća. Izdvojena sredstva su namijenjena jednim dijelom i za određena preduzeća iz našeg portfelja. Zajednički cilj je da se unaprijede svi relevantni aspekti poslovanja preduzeća, ojača njihova konkurentska sposobnost, definiše optimalna organizacija i broj zaposlenih, i privuku investitori. To je težak proces u kome je jedna od kočnica nepostojanja koncentracije vlasništva. Državni fondovi dosta oklijevaju i vode veoma čudnu politiku snižavanja cijena akcija državnih fondova rukovodeći se ponekad kriterijumima koji baš nemaju ekonomskog opravdanja. To, svakako, ne ide u prilog ubrzanoj privatizaciji i čak usporava započeti proces restrukturiranja preduzeća.

Osnovni problemi sa kojima se „Moneta” susrijeće su opterećena preduzeća sa viškom radne snage, kao i nedostatak kvalifikovanih stručnjaka. U preduzećima postoji hronična insolventnost, loši finansijski pokazatelji, gubici kumulirani godinama, nepostojanje organizacionog plana...

U svim preduzećima gdje se „Moneta” pojavljuje kao značajan akcionar već se vide pozitivni rezultati. U preduzećima su prvi put postavljeni precizni biznis planovi, došlo je do reorganizacije, realizuje se program ugovornog menadzmenta radi stimulisanja zaposlenih, preduzeća se lagano oslobađaju viška zaposlenih, relano se odslikavaju finansijski izvještaji, lagano se mijenja svijest radnika i menadzera povodom zaintersovanih investitora. Sve u svemu, stvara se ambijent pravog tržišnog poslovanja. Međutim, ne treba zaboraviti i određene slabosti koje su i dalje prisutne. Mi smo definisali naše prioritete na osnovu ekspertize u svakom pojedinačnom preduzeću. U određenim preduzećima već je došlo do koncentracije kapitala preko strateških partnera. Najkasnije do kraja godine očekujemo da ćemo izvršiti konačnu koncentraciju portfelja, kada ćemo i predstaviti rezultate našeg rada. U određenim preduzećima imali smo značajnu pomoć od TAM program i FLAG-a, kaže Gazivoda.

- „Eurofond” je osnovan sa ciljem da čuva i uveća imovinu koja se nalazi u njegovom portfelju. Ovaj svoj osnovni cilj fond realizuje kroz više podciljeva, od kojih su najvažniji podsticanje razvoja tržišta kapitala. Nakon aukcije u procesu MVP-a, fond ima namjeru da kupuje i prodaje akcije iz svog portfelja, tako da na taj način doprinese povećanom prometu na tržištu kapitala, kaže Bojša Šotra, direktor „Eurofonda”.

Prava manjinskih akcionara mogu se na kvalitetan način zaštititi samo ako postoji odgovarajući institucionalni ambijent. U tom pravcu se moraju kretati zakonodavna akta i veće učešće predstavnika fonda u odborima direktora. Bez priliva kapitala teško je prognozirati brzi razvoj preduzeća, koja se nalaze u portfelju fonda. Shodno tome nastoje se obezbijediti krediti od inostranih banaka koje su zainteresovane da plasiraju kapital.

Politika investiranja obuhvata skup mjera čije bi sprovođenje dovelo do realizacije postavljenih ciljeva investiranja. U periodu prije aukcije sprovedena je široka kampanja da se prikupi što veći broj vaučer poena, kako bi se stvorila što bolja osnova za formiranje početnog portfelja. U toku procesa MVP na „Eurofond” je preneseno 259.199.000 vaučer poena, odnosno 45.822 građana je dalo povjerenje „Eurofondu”. „Eurofond” je vaučer poene uložio u 31 preduzeće, od čega deset velikih sistema, a 11 malih i srednjih preduzeća. Ukupna nominalna vrijednost „Eurofonda” na dan 30. jun 2003. godine je 198.573,08 eura, kaže Šotra.

Privatizacioni fond HLT je težinu svog poslovanja u skladu sa svojim portfolijom dao na turizam i trgovinu kao dvije povezane privredne garne, koje mogu uz znatno ulaganje i restrukturiranje kompanija najbrže dostići nivo evropske konkurencije, kaže izvršni direktor.

Preduzeća koja su za nas strateška iz turizma su HTP „Primorje”, sa hotelima „Plavi horizonti” (660 ležajeva), „Palma” (270 ležajeva), „Tivat” (60 ležajeva). Lokacija navedenih objekata je veoma povoljna jer se nalaze na svega deset kilometara od aerodroma. U narednom periodu zajedno sa menadzmentom preduzeća očekuju nas veliki poslovni zahvati u HTP „Primorje”, koje ćemo prezentovati po završetku turističke sezone, zatim HTP „Onogošt” sa hotelima „Onogošt”, „Teuta” i „Nikšić”. Ove godine smo zajedno sa menadzmentom HTP „Onogošta” u hotelu „Teuta” uveli sistem „ol inkluziv” pružanja usluga prema gostima, pretežno njemačkim turistima, što za sada daje veoma dobre rezultate. U narednom periodu nas očekuje razvijanje novih vidova turizma u našim objektima kao kongreseni turizam, sportski turizam, iz prostog razloga što je za rentabilno poslovanje neophodno obuhvatiti i predsezonu i postsezonu, kao i razvijanje vanpansionske ponude u okviru našćih kapaciteta. Pojedinačno od privatizacionih fondova poslije državnog vlasništva smo najveći vlasnik u „Budvanskoj rivijeri”, „Telekomu”, Luci Bar i „Plantažama”. S obzirom da nam „Telekom” i „Plantaže” predstavljaju portfeljsku investiciju - donose dividende. Preduzeća koja su strateška sa aspekta trgovine su „Montenegropromet” AD Budva, „Mješovito” AD Herceg Novi, „Veleprodaja” AD Nikšić, koja bi trebalo da predstavljaju jedan vid logistike našim turističkim kapacitetima. Ulaskom u „Ekofloru” priključili smo se jednom dugoročnom rentabilnom procesu razvijanja malinarske kulture, tačnije uzgoju i otkupu malina, za koje postoje veliko interesovanje na zapadnom tržištu a samim tim i obezbijeđen plasman, kaže Jovanović.

Kroz portfelj „Atlas mont” fonda vlasnici vaučera su postali akcionari u 29 preduzeća iz Crne Gore - sedam velikih sistema i 22 mala i srednja preduzeća. Preko 240 hiljada građana Crne Gore, koji su svoje povjerenje dali privatizacionim fondovima, početkom ove godne je dobilo mogućnost trgovanja investicionim jedinicama, kao sa svim ostalim akcijama na berzi. Tako građanin koji je svoj vaučer uložio u privatizacioni fond „Atlas Mont” može da izda nalog brokerskoj kući da sa svojim investicionim jedinicama izađe na berzu i proda (kupi) određeni broj investicionih jedinica, a ovaj je u obavezi da novac (investicione jedinice) doznači na račun građanina, kaže Danijela Laketić, izvršni direktor „Atlas monta”.

„Atlas Mont” fond ima preko 36.000 akcionara i svi oni imaju pravo glasa na skupštini akcionara, po svim važnim pitanjima. Interesovanje građana, kao akcionara i suvlasnika fonda, povećava se iz dana u dan. Ovih dana „vaučer” „Atlas Mont” fonda je imao najveću cijenu na tržitu, odnosno prodavan je na berzi za 61,50 eura. Naravno, ovdje se radi o cijeni koja je karakteristična za neki početni period, a za veću vrijednost treba više vremena. To se, prije svega, odnosi na činjenicu da treba dosta vremena i novca utrošiti na restrukturiranje firmi koje su sadržane u portfoliju fonda. Za odgovarajuću grupu preduzeća tražimo strateškog partnera, jer želimo unijeti „svjež novac” u preduzeća, a u nekoliko preduzeća je pokrenuta inicijativa za izradu plana reorganizacije u cilju što bržeg oporavka firme. Suočavamo se i sa problemima kao što je višak radnika pa je neophodno sa državom uraditi odgovarajuće socijalne progarme, promijeniti menadzersku strukturu u određenom broju preduzeća, izvršiti pravu procjenu imovine i to uknjižiti... „Atlas Mont” je diretno uključen u poslovanje preduzeća iz portfelja, kroz članstvo u odborima direktora firmi i stalne kontakte sa njihovim menadzmentima.

Udruživanje više pojedinih kapitala je bolje za ostvarivanje većeg uticaja u preduzeću. Upravo to radi „Atlas Mont” na finansijskom tržštu. „Atlas Mont” akcenat stavlja na izbor kadrova u organima upravljanja preduzeća u koja je fond investirao, u cilju njihovog restrukturiranja i povećanja njihove konkurentske sposobnosti. Poslovna politika treba da rezultira povećanjem vrijednosti akcija koje se nalaze u portfelju fonda. Orjentisani smo na podizanje efikasnosti preduzeća pojedinačno i crnogorske privrede uopšte, sa snažnim podsticajem razvoju berzanske trgovine u Crnoj Gori, objašnjava Laketić.

MIG je postao vlasnik akcija u 28 preduzeća u Crnoj Gori. Značajniji je vlasnik preko 30 odsto u svega tri preduzeća, a u ostalim procenat učešća u vlasništvu kreće se od 0,5 do 17 odsto. U međuvremenu došlo je do prodaje akcija AD „Eko flore” iz Bijelog Polja i kupovine akcije UTIP „Crna Gora” i AD Luka Bar gdje smo povećali vlasništvo za nekoliko procenata, kaže Dragan Radusinović, direktor MIG-a. Ne bih želio da se stekne utisak da je fond manje angažovan u ostalim preduzećima i preko svojih predstavnika u bordovima direktora i te kako utiče na poslovnu politiku. Investicioni menadzeri „MIG” smatraju da je kočnica bržeg razvoja zastarjela oprema, deplasirani proizvodi, nedostatak obrtnih sredstava, višak radnika, ali i nedostatak stručnjaka za nove tehnologije. „MIG” u svom portfelju ima dobru diverzifikaciju djelatnosti, pored građevinske proizvodnje, hotelijerstva i ugostiteljstva zastupljena je i kultura.

Problemi sa kojima s susreće PF „MIG” su i pravne prirode - zaštita manjinskih akcionara. MIG je podnio tužbu protiv Kotorske kompanije „Daido metal” po kojoj su poništene odluke skupštine koje se odnose na dokapitalizaciju i novu emisiju akcija, čime bi pored procentualnog umanjenja došlo i do gubitka nominale oko 1.000.000,00 eura. Nadamo se da ćemo sa većinskim vlasnikom vrlo brzo naći rješenje za prevazilaženje nastalog problema. Nažalost, isti problem se javlja i kod druge kotorske kompanije „Jugopetrol”, koja je takođe donijela nelegalne odluke i ovih dana od strane četiri fonda takođe podnijeta tužba tako da se fond osim ekonomskih problema angažuje i na rješavanju privatnih slučajeva kojih je svakog dana sve više, kaže Radusinović.